U fokusu - Srbija

Porez i za nelegalne objekte

Novim poreskim zakonima republika je lokalu „zavrnula slavinu“, ali su opštine i gradovi našli način kako da popune rupe u budžetu.

Na meti su nelegalni objekti, čijim vlasnicima poslednjih dana masovno stižu rešenja za porez na imovinu i to retroaktivno - za tri do pet godina unazad.

Tako su vlasnici bespravnih zdanja u beogradskom naselju Ledine šokirani dopisima koje su dobili od Uprave za javne prihode Beograda. U roku od 15 dana moraju da odreše kesu i za tri prethodne godine, za kuću od oko 100 kvadrata, plate oko 26.000 dinara. Uz ta rešenja prispeo je i porez za ovu godinu, koji premašuje 14.000 dinara.

- Pošto smo 2010. godine po Zakonu o planiranju i izgradnji podneli zahtev za legalizaciju, dobili smo rešenje za prethodne tri godine - kaže bespravni graditelj sa Ledina.

- Nije sporno, to je moja imovina i hoću da platim porez, ali zašto nam tek sada šalju rešenja sa tolikim iznosima? Odakle da skupim toliko novca, imam rok od svega 15 dana, a ako ne platim, obračunava se zatezna kamata. Sporno je i to što nam prosečnu tržišnu cenu po kvadratu obračunavaju kao da smo kod „Arene“, a ne na Ledinama. Kvadrat nam računaju po ceni od 120.000 dinara.

Zakon o porezu na imovinu predviđa obavezu da se ovaj namet plaća već od trenutka korišćenja, danom osposobljavanja objekta, danom sticanja prava ili od dobijanja upotrebne dozvole. Poreznici tvrde da ovaj namet može da se utvrđuje i retroaktivno u svim slučajevima kada obveznik nije blagovremeno podneo prijava. U Beogradu kažu da godinama unazad oporezuju bespravne kvadrate, čim za njih saznaju.

- Građani sami ne prijavljuju porez, iako im je to zakonska obaveza - kaže Renata Milić Radujko, sekretar za finansije Beograda.

- Koristimo podatke Sekretarijata za legalizaciju i uparujemo ih sa svojima. Zakon daje mogućnost da se porez naplati za pet godina unazad, a za koliko ćemo mi obračunati, zavisi od dokumentacije koju posedujemo.

Petina izmiče

Studija „Reforma poreza na imovinu u Srbiji“, koju su uradili Fondacija za razvoj ekonomske nauke uz pomoć GIZ-a, nemačke organizacije za tehničku saradnju, utvrdila je da su tokom poslednjih šest godina, koliko opštine same naplaćuju porez na imovinu, ti prihodi povećani za čak 46 odsto. Van domašaja poreznika, međutim, ostala je najmanje petina nekretnina građana i desetina građevinskog zemljišta.